I`m not as innocent as I look
Napokon sam se vratila...
Obećala sam da ću poslije svog rođendana opet imati blog. I eto, održala sam svoje obećanje.Nisam rekla na kojoj adresi, nisam rekla kakav će bit i koliko ću ga redovito pisat,ali nakon svog nagovaranja eto, sada ga imam.Nadam se da sam udovoljila mnogim željama.
Pošto sam i prije rekla da mi je nedavno bio rođendan,sada imam 16 god i kako je jedan dečko rekao sada ipak mogu LEGALNO ostati vani poslije 11.Hmmm...?Tomislave, sorry kaj sam ti otela izjavu...
Ovo je sve bilo i pisano s ciljem,nekim koji je meni trenutno nepoznat jer mi ništa pametno ne pada na pamet...Tako da ću ovjde stavljati vjerojatno toliko glupe stvari,ali i to je ok, zar ne?
Pa eto...kako mi je bilo narođendanu? Savršeno. Znam da sam napisala da oni koji nisu bili mogu plakat i žalit kaj nisu bili,ali tako i mislim jer,iskreno, bilo je predobro.Jedino mi je malo bad zbog onih dečkiju, kaj ne Mateja...;);)
Ali eto,imali smo predobrog konobara koji je btw imao 18 god.Plesali smo cijelu vecer i noge me boljele 2 dana poslije toga,ali nema veze.... Moj bratić je mene čuvao, jel da Kiki? ;) ;)
Došlo je do novih poznanstava,plesanja s drugima i tako ali nije bitno ko s kim i kada...
U nedjelju sam morala taj rođendan proslavit sa sestričnom i bratićem.Ispalo je zapravo bolje nego kaj sam očekivala jer je sestrična otišla odmah nakon filma pa nisam trebala pričati s njom. Hahahaha
Kiki i ja smo otišli u birc i jedna za drugom čašicom,došlo je do razgovora do kojih ja mislim ne bi došlo da sam bila pri zdravoj pameti.Ali,bilo je super...Ali sve od svega,najbolje je ipak bilo u ponedjeljak na sam rođendan.Nije bitno kaj je bilo ni s kim samo je bitno da je bilo savšeno.
Mislim da je dosta trkeljanja gluposti i vrijeme da završim ovaj post.Za kraj bi htjela pozdraviti par osoba; htjela bi pozdravit cijelo društvo od subote i one koji su plesali s nama ;), jednog dečka koji će se prepoznat cim napišem da mi mora reć kaj bi to trebala očekivat kao poklon pod crvenom mašnicom, sve koje su mi čestitali rođendan i jednog posebnog dečka.Pusa svima...A za pravi kraj evo par slikica...
Cure s Monikom
Matea i ja
Nas 5
Sara i ja
Kiki i ja
Torta
Šta je to u čašama...?
Mateja i ja
Kraj i doček....
Jučer smo bili na dočeku naših zlatnih vaterpolista.Bilo nam je super.Zabavili smo se,pjevali,veselili se,skakali,ali su naravno i posljedice tu...Danas gutam tablete koliko mi je grlo stradalo.
Uglavnom,bili smo na trgu od 1:30-3:30.Bilo je savršeno.Pjevali su Baruni,Prljavci,Oliver a najbolje je bilo kada su vaterpolisti došli.Svi su uzbuđeno pljeskali i zviždali.Čak je i par buketa otišlo u publiku.
Imam par slikica,koje ću vjerojatno stavit na blog ali mi se trenutno neda.
Prelijena sam za to.
Još jedna novost.Škola se sve više bliži kraju.Tome svjedoće ovi praznici.10 dana-ha, 10 dana...šta ćeš.NAdam se da ćemo se stić odmorit i zabavit i nauživat.
Mislim da je to sve za sad kaj ću napisat,jednostavno mi se neda više,a i nemam kaj pametno za rać..
Uživajte u praznicima dok traju i pozdrav...
Evo par spotića...
Slikice...
Evo par slikica...
Mateja,Matea,Martinica i ja u Varaždinu...
Savršena majica sa još savršenijim natpisom...
Petra i ja...
Petrici je bilo dosadno...
Pepi & I...
Moj buraz i njegova rođendanska torta...
Martinica i ja...
Malo vatrometa za kraj...
Finaly back...
Vidi vidi...netko se udostojio vratit natrag...
Kada kažem netko,mislim na sebe...
Napokon,makar ne znam kaj me puklo da se vratim...
Malo sam gledala druge blogove...Neki su skroz zapostavljeni,što i nije baš lijepo za vidjet,neki imaju nove postove-što me i natjeralo da nešta napišem.
Zadnji put kada sam pisala...ma bilo je to jako davno...Najbolje da sve zaboravimo,cijelu prošlost i jednostavno se okrenemo budućnosti.
Tko bi rekao da ću ja to ikada reć,ali eto i to se dogodilo...
U zadnjih par dana se nešta čudno događa samnom.
Bila sam bolesna i sve to,istina,ali mislim da nije to...KAo da me nešta osvjestilo,kao da sam uvidjela neku važnost života,makar mi nije jasno od kud,ali to nema veze,zar ne?
Prošlo je puno,puno vremena,puno događaja,puno je osoba ušlo i izašlo iz mog života,ali ih je zato i puno ostalo uz mene kada mi je recimo bilo najteže...
Najprije bi htjela zahvalit tim osobama,a vjerujem da će se one prepoznat...
Sada...kada sam se vratila možda s malo drugačijim stavovima nego prije,sa uvelike promijenjenim osjećajima,jednostavno sam spremna započet ispočetka....
Nemam trenutno baš neku inspiraciju,nemam šta pametnog za reć,ali se nadam da će se to uskoro promijenit.Možda je ipak najjednostavnije opisat šta mi se trenutno dešava u životu i šta im novog...
Vjerojatno jedna od novijih stvri je da sam si bušila uho i sada imam duplu dozu metala u uhu,isto kao i da sam dobila naočale...Ok su,mislila sam da će mi biti teško naviknut se i da neće bit ok,ali zapravo su baš super (tješim se pošto ne znam do kada ću ih morat nosit...)
Šta još ima novog..hmm...dobro pitanje...Ništa...Bolesna sam..po cijele dane ležim u krevetu,imam temperaturu 38...Malo varira gore-dolje,ali je sve to tu negdje...
Mislim da je ovo bilo dosta za sada...i previše...kada vidim koliko sam napisala,zapitam se koliko sam gluposti napisala,da li će itko moć doć do kraja...Sve u svemu...Sve vas pozdravljam i...Znate gdje je mjesto za komentare...
Evo i mene napokon...OPET
Danas sam donijela odluku nešta napisati.Nije to iz nekog posebnog razloga.To je iz čiste dosade.Sjedim kod starog i čekam da se udostoji maknut odavde i da se sjeti da bi mogao otić doma.Ne bi mu škodilo.A ja usput i umirem od dosade.Čak sam i cjelu zadaću stigla napisat.
Nego...šta se zanimljivo događalo u poslednjih par dana?Pa...da vidimo.Proslavila sam rođendan,bilo je ok,ali je moglo i bolje,ne bi se žalila.Mislim,bilo je fakat super ali neke su me osobe jednostavno razočarale...
Ajde da završim pisanje ovog posta.Počela sam pisati prije par sati...vrijeme je da ga završim...
No,kaj ima zanimljivo?Ništa upravo pričam s jednim super dečkom preko msn-a.Kako je to dobra stvar...to je dušu dalo za mene...
Razmišljala sam malo o svom blogu i zaključila da bi možda bilo bolje da se bavim svojim mislima.Tak i onak ih nemam gdje ispucat,neda mi se ništa drugo,pa je možda najbolje da se tu ispucam.Do sada sam sve to ispucavala na jednom dečku,za kojeg se nadam da će mi to oprostit,iako znam da neće pročitat ovaj post jer pojima nema da ovaj blog postoji,a možda je i bolje tako....da nitko ne zna...da ne čitaju tolike gluposti koje napišem,da to jednostavno ostane za mene i malu količinu ljudi koji znaju za ovaj blog.
Ne znam kaj da napišem jer danas me baš i ne puca inspiracija...
I da...još samo jedna stvar....nešta šta me muči već malo dulje vrijeme.Želim se ispričat jednom dečku kojeg sam povrijedila a da to nije zaslužio,istina to radim ljudima u zadnje vrijeme prilično često,i znam da trebam prestat,ali jednostavno ne mogu.Ne mogu.To je ta neka količina zlobe u meni-kako bi rekli moji dragi roditelji.Ne mogu pobjeć od toga.Dobro,to šta sam napravila tom dečku,nije bilo baš iz zlobe,zapravo nikako nije bilo iz zlobe...jednostavno sam željela biti iskrena.Po prvi put u životu.I naravno,nije mi se svidjelo....
Neki dan sam izjavila jednu izjavu koje ću se još jako dugo sjećet i za koju mislim da mi je bolje da je se primim jer vidim da uništavam živote kada kažem istinu.A izjava je glasila:Ja ne lažem-osim kad lažem,a lažem čim zinem.Martina mi je rekla da je izjava da ti pamet stane,ali kada se zapravo malo bolje promisli o njoj,zapravo je istina...
No da ne duljim previše...Lijep pozdrav....
Objašnjenje
Vjerojatno ste dolazeći na ovaj blog zadnjih par dana mogli vidjeti svakakve komentare.To nisu bili nikakvi komentari (što je žalosno) nego jednostavno neke glupe osobe ostavljaju glupe komentare pošto nemaju šta radit u svom glupom životu.
Sada da se obratim i tim osobama:Slušaj(te) ja znam da imate sve protiv svakog i da mislite da ste ne znam kaj posebno,ali shvatite,zapravo ste nitko i ništa i cijeli svijet se ne okreće samo oko vas.Mislim da će osoba kojoj je ovo upućeno shvatit o čemu se radi.
Sada prelazim na jednu drugu osobu kojoj sam obećala da ću napisat post,ali mi se nije dalo.Eto sada i tebe spominjem.Mislim da se može iz prijašnjih komentara zaključit o kome se radi-osobi koja se je potpisala gg.Slušaj,ja sam ti to u školi pokušala objasnit ali jednostavno ne znaš tko se više derao pa da ti sada na miran način to objasnim.Slušaj;kada te netko trača sigurno ti neće reć da te trača a i njegovi frendovi će bit uz njega.Kak to ne shvaćaš?Pa barem ti imaš kompaniju u kojoj je tako.Sam kaj vi sve komentirate pa i sebe međusobno kada jednog nema.Druga stvar koju sam ti pokušala objasnit jest da onaj dio šta se odnosio na `sve moje ljubavi´ trebalo je značiti na sve one koje sam voljela a ne neke budale poput ovdje dolje navedenih.Ti znaš da je sve to bila laž...Mislim da ti dalje ne trebam objašnjavat.
To je to od mene a ove dvije osobe koje će se tu prepoznat....NAĐITE SI ŽIVOT I PREKINITE DRUGE LJUDE ZAJEBAVAT!!!!!!
Ey
Šta reć?iJednostavno ništa.Stari mi je donio novi laptop pa da ga jednostavo isprobam.Tipkovnica mi je fakat super tako da bi po njoj mogla fakat cijeli dan tipkat,ali toliko inspiracije baš i nemam.Ovaj post baš i nema neki smisao,niti ja baš i želim da ga ima.Jednostavno mi je dosadno.
Šta još reć i priopčit?Želim da ovaj blog bude bolji a vjerujem da ću to i uspjet uz vašu pomoć,tako da molim svakog tko pročita ovaj post da u komentarima napiše o čemu bi u budućnosti volio čitat na ovom blogu.Potrudit ću se da ispunim vaše želje koje,nadam se,neće biti prezahtjevne.
Slijedeća tema je škola.Ok mi je u školi.Privikneš se s vremenom i jednostavno se uklopiš.
Danas ću ići na koncert od Colonie na Šalatu tako da ću vam slike možda stavit kroz ovaj ili slijedeći vikend.
Mislim da je to to i...sve vas pozdravljam.....
